Lauš

Inspirisana komentarima o Žarku Lauševiću, odlučila sam da pišem i o komentarima na temu izbora i političara. Što se trenutne vlasti, trenutnih političara, pa i onih prethodnih tiče neću mnogo komentarisati, osuđivati niti pravdati. Za mene su svi podjednako kritični, i rekla bih da nama treba neko nov, neko ko bi zaista imao viziju i misiju, neko ko još uvek nije na ovoj političkoj sceni.. neko nezagađen. :D

E sad, dok čitam članke da li po blogovima, forumima ili novinama.. uvek obožavam da obratim pažnju na komentare drugih. Kao i uvek javljaju se oni što osuđuju i što za naše ljude govore da su polusvet. Mislim da je prvo taj što tako piše polusvet, pa tek svi ostali. No, komentari o trenutnoj situaciji, i o trenutnoj vlasti dosta su uvredljivi. Ne razumem kad ih je većina birala. Čak se javljaju i oni koji jasno govore kako su glasali za trenutne, i onda ih pljuju jer su i oni isti. Ja bih ćutala jer je sasvim jasno da su takve osobe pogrešile u odabiru. Što nije za osudu jer ko je mogao znati. Moglo se samo pretpostaviti.

Sad dolazimo do sledećeg. Reč je o tome da će tih negativnih komentara uvek biti. Nemam ja ništa protiv njih, jer ih ne mogu iskoreniti, ali ih mogu komentarisati. ;) Činjenica je da nam pllitička scena nije najjača, i da to i ptice na grani znaju.. i onda eto odlučimo se za neke zbog toga što mislimo da bi mogli nešto uraditi, a čim se to ne desi onda pokrećemo lavinu ružnih reči na njih. I to će uvek biti tako. Čak i da dođe taj neko nov, neiskvaren čim jednom kiksne, makar to bilo nešto sitno ni on neće valjati. Ponekad zaista mislim da nama niko, nikad neće valjati. I da će se uvek naći neki razlog zbog kog ćemo poljuvati po drugima i to OPET zbog ličnog nezadovoljstva. I tako u krug.

Slažem se da naša situacija nije najsjajnija.. al' ne budimo slepi. I tamo negde, preko, ne cvetaju ruže. Ekonomska kriza je svuda. Mi kao siromašnija zemlja teže je podnosimo nego neka koja je razvijena i bogata. Ali jasno je da kriza nije samo kod nas, nego svuda. I neko na zapadu isto to primeti, jer je navikao na mnogo bolje uslove od ovih boljih koje ima. I ta kriza će uvek dolaziti i odlaziti. Neko će i dalje klackati u mestu, pa i kad nje ne bude neće se primetiti da je nema. I ne znam da li je potrebno zbog toga kriviti samo političare. Pa mi smo ih izglasali. Ćuti i trpi. Ili ćuti i radi nešto da svoj život učiniš lepšim i boljim, bez obzira na oskudicu. Od kukanja nema mnogo. Znam da je teško promeniti bilo šta, ali dajte da nam to bude cilj. Da ne čekamo tamo nekog Aleksandra koji će sve sam odraditi da bi nama bilo bolje. To je prilično nerealno. 

Urazumimo se i krenimo dalje. Pričom o problemu ne postiže se mnogo. Treba uraditi nešto konkretno. Ni sama ne znam šta, i ne očekujem od vas ljudi da znate šta.. ali razmišljajte o tome, u sebi i pokušajte..ako nađete neko iole dobro rešenje. Bar za svoje zadovoljstvo i blagostanje.

 

Danas je dan mnogo lep, baš kao i juče.. Za mene je februar uvek bio dobar mesec da započnem nešto novo. Tako sam i uradila, na više polja. Uspela sam da usrećim samu sebe. Možda su to za nekog sitnice, za mene nisu. I kod mene je ekonomska kriza, ali ne patim mnogo. Dođu mi dani kad sam bog toga namrštena, ali postoji toliko stvari za koje novac nije potreban i koje bar na trenutak mogu da me uvesele. Recimo vožnja bajsom po Adi. Ništa mi ne treba. Samo lepo vreme, i eventualno neka osoba da mi pravi društvo. Mada mogu i sama. A sad idem da iskoristim dan i ovo sunce što me greje i uvećava moje raposloženje. Predlažem vam isto. Februar još uvek traje, pa ako možete danas ili sutra započnite nešto, verujem da će se označiti uspehom, jer je započeto u februaru. Na poečtku, na sredini, na kraju meseca.. nije bitno, bitno je da je u pitanju drugi mesec po redu. Srećno!

Prijatan dan!