Petak, Februar 21, 2014
Lauš
Revoltirana zbog velikog broja negativnih komentara na temu filma o Laušu, odlučih da se registrujem i napišem članak o tome. Nova sam ovde, još uvek ne znam kako sve funkcioniše. Ovo je moje vatreno krštenje. :)
Planiram svuda da iznesem svoje mišljenje o svemu što je u vezi sa Žarkom Lauševićem. Pisaću po forumima, blogovima i slično. Ne planiram da namećem svoje mišljenje. Volela bih da se samo bolje sagleda sve što je u dodiru sa tragičnom sudbinom jednog od naših najboljih glumaca.
Čitam razne komentare na temu knjige i filma. Kažu Žarko sve to radi zarad malo medijske pažnje i novca. Prvo...ne bih da stajem ni na čiju stranu, ali nešto u meni kaže da čoveku ni na kraj pameti nije zarada od prodatih knjiga. Imala sam priliku da pročitam oba njegova dela. Vidim iskreno pokajanje, i vidim želju da dobije reč podrške i pored toga što je počinjen zločin. On će svoju tugu i dalje da nosi, on sebi nikad neće oprostiti, ali znači ako mu drugi opraštaju. Bar da malo lakše živi taj svoj nesrećan život. Elem, to je samo moj osećaj. Ja čoveka ne poznajem i ne mogu da kažem ovako je ili onako je. Zbog toga mi skače pritisak kad čujem sa koliko ubeđenja ljudi komentarišu, govore i pišu o njemu i njegovim namerama. Kao da ga svi u dušu poznaju. Pa ne poznajemo najrođenije u svih 100 procenata. Tokom života nas i njihovi postupci često iznenade, a mislili smo da nikad tako ne bi postupili. I onda imaju obraza da pričaju o drugima, kao da ih poznaju. Smešno.
Drugo...zašto uporno sve, i dalje, gledaju kroz novčanice?! Zašto u svakom postupku vide neku korist? Možda zbog toga štu su oni u stvari takvi. Koristoljubivi. Možda deluje nestvarno, ali postoje ljudi koji rade nešto onako od srca. Koji ne razmišljaju o prokletim papirnim novčanicama. Nekome je još uvek bitno da svetu pokaže nešto, da mu pomogne, da ga nauči nečemu, ne očekujući novac kao nagradu. Prva ja sam jedna od takvih. Ali ovde nije priča o meni.
Treće, i da Žarko radi sve zbog novca ko smo mi da ga krivimo?! Ko smo mi kad gledamo kako ćemo i prijatelja da zeznemo, ne bi li došli do nekog cilja. Baš ti ljudi koji govore da je sve marketinga radi, i da je sve zbog para...baš oni bi iskoristili i najmanju priliku samo da dođu do nekog dinara. Razumem da je kriza, ali da se ne lažemo..mnogi bi to uradili samo zato što su pohlepni, i što im para nikad dosta. Druge će da osuđuju, a oni nijednu priliku, makar zarada od 1000 dinara bila, neće da propuste. Čast izuzecima, naravno. :)
Zatim, dodala bih sledeće. Man' te se i Žarka i njegovog zločina. Ne sviđa vam se što deli priču sa nama, ok. Vaše pravo. Ima hiljadu tragičara, pa ćute o tome. Što bi slušali i jednog Žarka Lauševića. Ponavljam, vaše pravo. Ali ne mlatite praznu slamu sve vreme. Bavite se svojim životom, i učinite nešto ispravno kako bi došli do nekog cilja, ne kriveći više druge za vaše lične ne uspehe.
Toliko se potresem kad neko kaže za Lauševića da je ubica i da ga smatra lošim. Ne mislim da je loš. Dok se ne nađete u situaciji u kojoj se on našao, ne možete govoriti kako biste postupili. Ja bih, možda, isto pucala. Ispucala bih više metaka od njega. U tom stresu bih samo pucala, i pucala..dok ne ponestane metaka, a u sebi misleći da sam ja ta koja je upucana. Ali, možda bih se paralisala. Možda ne bih znala, nit bih imala snage da odreagujem. On je imao, učinio je to što je učinio..i dalje plaća taj momenat. Koliko je monstruoznijih slučajeva, koliko je samo onih pravih ubica na slobodi..koji ubijaju zbog najbanalnije stvari. Zbog zelenog džempera koji Lauš spominje u prvoj knjizi.
"Pobice se svi, svako sa svakim, zbog svaceg. Zbog niceg. Zbog gladi, zbog para,zbog ljubomore, zelenog dzempera, crnih ociju, zbog plave krvi, zbog neciste krvi, zbog tri prsta, zbog dva prsta, zbog druga dva prsta, zbog srednjeg prsta. Zbog Boga, zbog drugog Boga, zbog istog Boga, zbog rijeci i zbog reci, zbog mora i zbog gora. Zbog solidarnosti, zbog gluposti, zbog neznanja i primitivizma, zbog toga sto tako treba, a zasto tako treba to niko ne zna ,a ako neko ne zna on nece ni da pita da ne bi ispao glup pred drustvom . Pa se i on smeje, iako ne zna u cemu je vic..Pa se i on bije, iako ne zna zasto."
Rešavajmo prave brige i probleme. Žarko Laušević nije deo toga, a ja ću i dalje..ostavljajući svoje članke..pokušati da iznesem one prave probleme. Pokušaću da pokažem šta zaista zaglupljuje naše ljude, zbog čega tačno su naša deca nebezbedna, i ko je u stvari kriv za situaciju u društvu. Na vama je da se složite ili ne složite. ;)
Prijatno veče!
Apsolutno se slažem s tobom. Pročitala sam obe knjige, i još mnogo drugih. I mou da kažem da su ove dve među najiskrenijim knjigama koje sam pročitala. Lične su, teške, ljudske.
Da li su zbog oproštaja?-Sigurno.
Da li su zbog para?-Želim da verujem da ne istače čovek dušu tako zarad koje extra pare.
Šta čovek sve radi iz straha za sebe i svoje bližnje? Pa, ima primera koliko god, neko ne živi, neko živi tuđi život, neko živi pogrešan život, neko trpi zlostavljanje, neko nosi pištolj... Imamo li dovoljno iskrenosti da priznamo svoje loše izbore usled straha, to je već škakljiva tema. Najlakše je osuditi. Upreti prstom u onog ko je imao hrabrosti da ogoli svoju slabost, mnogo je zgodnije nego pogledati u sebe.
U potpunosti se slažemo I razumemo. Uvek je lakse osuđivati i kriviti druge..dok preko svojih grešaka prelazimo. Time što će omalovažavati nečije delo, i što će potcenjivati autora i njegovu priču govori baš to da je reč o ljudima koji su u stvari osuđivni zbog nečega.. da li od drugih, ili baš od samih sebe.. I onda uporno traže u drugima deo svoje ličnosti kako bi im bilo lakše.. pa će drugog osuditi, pa če za drugog reći da je prevarant. U stvari su sami takvi, pa komentarišući druge rade na poboljšanju svoje ličnosti. Greška!
